***

Nisi mi nikada pričala
O onome kroz šta si prolazila
Dok su me označavali kao tešku bolest
Na poslednjim stranicama medicinskih leksikona

 

I da je jedini lek – tišina

 

I šta sam drugo mogao
Nego da se povučem i strpljivo čekam
(Jer da sam te tražio za mene bi bila izgubljena)

 

Znam, ti nikad nećeš biti imuna

 

Prošla je godina duga
A evo već prolazi
I druga
I sve je manje simptoma
Koji ukazuju na to da me još ima

 

Ali dok pričaš sa drugima
Nešto pametno
I lepo
I provučem se između dve reči
Kao gramatička greška koju niko i ne primeti

 

I koja se ne leči

 

Ti se tada priseti
Kad si tražila da pričam nešto glupo
O svom selu i jarićima koje sam sigurno imao
Samo da ne zaplačemo od istinske boli
Nad nečim dobrim i mnogo lepim
Kao što plaču svi sveti
I kao što plače
Onaj koji
Voli

Željko Medić Žac

Komentiranje je zaprto!

Željko Medić Žac
Napisal/a: Željko Medić Žac

Pesmi

  • 12. 08. 2018 ob 12:43
  • Prebrano 73 krat

Zastavica