Kaži mi, kad bih te jednog dana zgrabio

I usne ti medne izljubio,

Proleće ti doneo kroz prozore;

U vazni bez trunke slapa i vode,

Ne bi li posle toga  znatiželjno;

Bila bolja u nitima strune i osećaja,

Da me voliš sve do neba i natrag.

Svim srcem posebnog damara i otkucaja;

U strahu da mi poljubac nogom ne zgnječiš?

A ja postanem ugašeni vulkan ljubavni

Iz koga , prah i pepeo iz srca samuje i viri....

A dan zamenjuje tamnu noć ukletosti;

Teško je biti voljen u Svetu bez ljubavi !

Srecko Aleksic