Dok ti uzalud me oplakuješ

Ti, koji nagu me dotičeš

među granama voćke pred porodom

i koji vjeran iščekuješ moj zalazak

u mahovinu crne Sjevernjače,

ti, koji uzalud me oplakuješ

žalošću što ti ne pripada,

razmakni ovo jutro u svom prozoru

i pogledaj.

 

Ja tvoje sam lice za svo vrijeme

onih koji nisu sa mnom.

U zemlji i u suncu uvijek ću hodati,

i lijegat ću među krijestama valova,

dok ti uzalud me oplakuješ.

 

Razmakni ovo jutro u svom prozoru.

Ptičja gnijezda nad njim

jecaju mojim pjesmama.

Zato nemoj da ti grlo ostane žedno,

dok uzalud mene oplakuješ.

 

Ti, koji vjeran iščekuješ svijet,

tamo gdje mi dolaziš, mene nema.

I teško ti je moje ime u očima.

Tebi, koji jedini u ljubavi čekaš.

nikita

mirkopopovic

Poslano:
04. 06. 2018 ob 18:51

Poezija koja se ne zaobilazi. Poezija koja napaja i bogati čitatelja.

Izvrsno, nikita!

lpm

Zastavica

nikita

Poslano:
04. 06. 2018 ob 20:03

Mirko, hvala!

Zastavica

salke

Poslano:
05. 06. 2018 ob 09:36

Poezija čistoga lica, istine, nježnosti.

Lijep pozdrav, Nikita

Zastavica

nikita

Poslano:
05. 06. 2018 ob 16:00

Hvala, Salke!

Zastavica

Ana Porenta

urednica

Poslano:
12. 06. 2018 ob 21:05

Pesem, ki nagovarja drugega (lahko notranjega) in ki vzpostavlja posebno vez med njima, zanimive podobe pesem razširijo preko trenutnosti in življenja ... čestitke,

Ana

Zastavica

nikita

Poslano:
13. 06. 2018 ob 07:08

Ana, hvala. Na svemu.

Zastavica

salke

Poslano:
14. 06. 2018 ob 07:47

Čestitam ti Nikita!

Zastavica

nikita

Poslano:
14. 06. 2018 ob 16:10

Hvala, Salke!

Zastavica

Komentiranje je zaprto!

Podčrtanka

nikita
Napisal/a: nikita

Pesmi

  • 04. 06. 2018 ob 16:45
  • Prebrano 174 krat

Uredniško pregledano.

Zastavica