U neko davno doba

kad je bila seoba

selio se S L O V E N

nove prostore da proba

Prekrasne visoke gore

najlepše Jadransko more

nemoram više da snivam

baš tu želim da bivam

Postao Balkan granica sveta

gde uvek nešto nekome smeta

u prošlosti burnoj izvodili napad

jednom istok – jednom zapad

Kakve to misli velike vode

da po tuđoj zemlji hode

kad šalju crne vragove

što za sobom puste krvave tragove

Stalni ratovi su bili

i dušmani uvek dolazili

napadala svaka vladajuća vrsta

Bizantija došla sve do Trsta

Doš'o je i zapad da nas sredi

od ljudi napravio robove

usput pokupio sve što vredi

a za sobom ostavio grobove

Čudno kako smo mali

a veliki su baš tu ratovali

i svi su zadavali ranu

tom nesretnom Balkanu

Baš je ta sudbina kruta

teška istorija ljuta

i danas dolaze ti isti

samo sad se zovu turisti

Verujem da mirno vreme će teći

netrebam uniformu, pušku, ranac

hteo bih jednom sa ponosom reći:

Ej, ljudi pa i ja sam B A L K A N A C

saso.sokovic-milgor