Moja je pesma lagana
a srce če svaki čas da
mi pukne nije to od ljubavi
nego od tuge koja je
dublija od smrtonosne
doze apaurina nije to
od radosti nego je od
bluesa koji ustročava
moju žeđ za bolom
da mogu uopšte da
osečam da mogu
uopšte da sviram i
da igram da mogu
da pišem i govorim
ljudskim jezikom jezikom
iskonske prevare koji
viri iz toga što smo samo
ljudi a biti čovek je nešto
veličanstveno biti čovek
je vatra u snegu biti čovek
je biti uvek u begu pred
samim sobom a on se
nada da se sve svrši grobom
a nažalost nije tako iako
se gubi lako iako vatra
polako se gasi a meni
srce neče više da peva
a meni srce neče više
da kuca na ničija vrata
a i mene neče više biti
kuči ne pitaj me molim
što me muči skuvaj mi
čaj i idi bestraga nema
više meseca moja je pesma
lagana kao ulje među
nogama raspaljenog sunca
otišao sam po cigarete
i ne znam više kako da se
vratim otišao sam gdje sam
oduvek bio nad mokrom
zemljom kiše zbunjeni
ventilatori da mi mozag
ne bude teži od sna a sad
adijo dosta je bilo rekanja
tko zna što sve bi se zbilo
da sam bio nežan kao
nekada nad brestom je
kišilo toga dana i ti si bila
moja pesma lagana i ti si
bila moja pesma lagana!

vidzigon