U OKVIRU
Sjedi na klupi.
Prepoznajem je
po tamnoljubičastom
kolobaru i liniji
zadnjeg kruga,
što se nadovezuje
na ustrajnost
spuštene vjeđe.
Na toj klupi,
u tom trenutku
ništa mi nije tuđe.
Prepoznajem je
po (ne)gibu zjenica,
šćućurenih ispod
rešetki trepavica,
po noktima
u srcu dlana,
što i ne slute
trnke u ožiljcima
mojih starih rana.
Prepoznajem je
po cipelama,
što čuvaju prah
bezvoljnih koraka,
prepoznajem je
po haljini, iz koje su
isprani detalji nekog
senilnog proljeća.
Prepoznajem je,
po zategnutoj koži
na petom pršljenu
spuštenog vrata
i mada ne znam
čiji je obraz,
čija je slika
na unutrašnjoj strani
medaljona, prepoznajem je ...
Na toj klupi,
u tom trenutku,
ništa mi nije tuđe.
Prepoznajem je
po tamnoljubičastom
kolobaru i liniji
zadnjeg kruga,
što se nadovezuje
na ustrajnost
spuštene vjeđe.
Na toj klupi,
u tom trenutku
ništa mi nije tuđe.
Prepoznajem je
po (ne)gibu zjenica,
šćućurenih ispod
rešetki trepavica,
po noktima
u srcu dlana,
što i ne slute
trnke u ožiljcima
mojih starih rana.
Prepoznajem je
po cipelama,
što čuvaju prah
bezvoljnih koraka,
prepoznajem je
po haljini, iz koje su
isprani detalji nekog
senilnog proljeća.
Prepoznajem je,
po zategnutoj koži
na petom pršljenu
spuštenog vrata
i mada ne znam
čiji je obraz,
čija je slika
na unutrašnjoj strani
medaljona, prepoznajem je ...
Na toj klupi,
u tom trenutku,
ništa mi nije tuđe.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: breza
- 21. 07. 2009 ob 22:52
- Prebrano 1464 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 535
- Število ocen: 14
