ZORGE
radio stanica je zapištala
kao bolesno pile
u praznoj prostoriji
i na pod od hrastovih kora sa suncem
prosuo se glas
ovdje zorge, poezija javi se, prijem...
napolju su oblaci još jednom
pomiješali boju popodneva
ovdje zorge
ako čujete ovu poruku
onda znajte da me više nema
šaljem zadnje slike:
u proljeće uđoh kroz noć
u kojoj vjerovah kad otvorim kapiju
da ću propasti u svjetlo
iz njenih očiju
mislio sam da je grad pismo
kad se gleda odozgo
da se vide slova
da se neko s nekim dopisuje
i preko riba, gledao u krljušti
kažem da je samoća samo vjernost
onima koje tražimo
urednica
Poslano:
21. 04. 2013 ob 12:06
Spremenjeno:
21. 04. 2013 ob 12:07
Ta pesem me je čisto potegnila v vizualizacijo, gledala sem jo kot film, v katerem se besede različnih govoric mešajo nad mestom in so pisane in se spajajo z vsemi temi vizualnimi slikami, ki jih nizaš v pesem, in vse se zgodi v času, ko zorge kliče poezijo ... Čestitke,
Ana
hvala Ana , hvala za uvijek predivne komentare i plemenito čitanje, velika mi je čast i radost
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Mensur Ćatić
- 20. 04. 2013 ob 03:25
- Prebrano 942 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 258.3
- Število ocen: 8