Željo moja najveća
Brojim do deset
pa počinjem da dišem
ovaj vazduh koji ima ukus sjevera
Uzimam olovku
i počinjem da pišem,
tek onako, da loše misli otjeram
I brojim dane,
brojim loše godine
što kače se za mene
ko’ limeno ordenje
Napolju je mećava,
a srce mi prokišnjava
Još se i sad prisjeća
jednog davnog proljeća
željo moja najveća
Jer tvoja bosa stopala
u oku su mi ostala
pa sad tamo snivaju
Kao neki tuđi san
teče život dan po dan
kao crno bijeli film
u kome i ja statiram
živim, a ne postojim
Jer tvoja bosa stopala
u oku su mi ostala
pa sad tamo snivaju
staru bol dozivaju
Još se srce prisjeća
jednog davnog proljeća
željo moja najveća
https://youtu.be/RXkOpKpqWrA?si=9AOAAE9rVeh18ibO
Predivna je pjesma!
Moje čestitke, Sumiko !
lpm
_--------------_
Ako si u Sarajevu volio bih da se vidimo. Vjerovatno ću na Sajam knjiga. Ako imaš vremena javi mi se u porukama (sporočila).
Ugodan ti dan!
Sumiko, to je tvoje delo?
Zelo lepo.
lpi
Želja moja največja
Štejem do deset
pa začnem dihati
ta zrak z okusom severa
Vzamem svinčnik
in začnem pisati
kar tako da odženem misli slabe
in štejem dneve
štejem slaba leta
ki se zatikajo zame
kot pločevinasta odličja
Zunaj je metež
a srce prepušča
še se spominja
neke davne pomladi
želja moja največja
Ker tvoja bosa stopala
v očeh so mi ostala
pa zdaj tam sanjajo
kot neki tuji sen
življenje teče dan za dnem
kot črno beli film
v katerem tudi jaz statiram
živim a ne obstajam
Ker tvoja bosa stopala
v očeh so mi ostala
pa zdaj samo sanjajo
bolečino staro kličejo
še spominja se srce
pomladi neke davne že
Želja moja največja
Komentiranje je zaprto!
