Na osnovu boje tvoga glasa

Na osnovu dugih i kratkih rečenica

Mogu tačno da odredim kako se osećaš

I o čemu misliš i o čemu sanjaš i šta si sve radila

Razgovori počinju mnogo pre prvih reči

Oni su seoba ptica 

Iz tvojih tišina do mojih pesama

Jer stvarnost je isuviše lepa da bi se oćutala

Praznina ne postoji

Već samo mesta do kojih se još ne stiže

Upućujem psovku svima 

Koji veruju samo u ono što vide

I svoje poreklo tražim u rodoslovu dodira

Šta bih ja da ne pevam

Kada nema drugog načina da preživim

Sve ono što drugi kriju i čega se užasno stide

Ova je soba jedina Vizantija

Koja nikada neće pasti pred tuđincima

Jer mi smo namesnici carstva koje se prostire

Od moga desnog ramena do tvoga struka i lopatica

Nema ničega malog u tebi

A u meni već si

Velika

Željko Medić Žac