Most naših daljina
Lutam noćnim ulicama,
a blistav mesec se na nebu ljulja.
Oči su mi teške
kao dva debela slona,
kradeš mi izgubljeni san.
Ti mi nisi ni oluja ni tuga,
tvoja ljubav je lagana kao ples
svilene marame u vetru.
Oko mene danas cvetaju
najlepše ruže.
Sanjam kako prelazim
most naših daljina,
kako su se spojili naši kontinenti,
pa ih ušivam
da ostanemo zauvek zajedno,
kao da zemlja nikada više
neće napuknuti.
Crtam po platnu oči od kestena
i boju nežno mažem po belini,
kao da se s tobom ljubim.
Eh, kada bi moja slika
mogla da progovori.
U svakom decembru
sapliću se suve, tanke grane,
samo ljubav moja prema tebi
gori
usred belog snega.
Take pesmi se mi enostavno dopadejo, so lahko branje v teh mračnih dnevih. Pobožajo, ker so take, kot da bi prihajale iz vsakega izmed nas: enostavne, vsaka s svojo zgodbo in isto željo. Biti most!
Lp, Caki
Čestitke k pesmi tudi z moje strani,
lp, Ana
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Ernestina Suljić
- 21. 12. 2025 ob 09:45
- Prebrano 262 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 145.53