Ima trenutaka kada sam više od svetlosti
Koja se nastanjuje u njenim očima
Punim topline i nežnosti

Pa budem kao sećanje na prvu vatru
Što je preživela pepeo i tminu
I kao nit srebrnasta
Kojom se veže za san u hladnim noćima

Ona je tajna
Koja se iznova razotkriva
Tako što me sve dublje uvodi u istinu

I ništa više nije isto

Ono što na njenom licu izaziva osmeh
Jedino ja na ovome svetu
Mogu razumeti

Gledanje u oblake
Nameštanje dušeka na krevetu
Ili zbog onog biskvita sa voćnim želeom

Što je preliven čokoladom

Tuširanje
Pa čak i stepenište
Ili moje lice sveže obrijano

Rasplače se kad oseti
Koliko je sve ovo
Stvarno

Željko Medić Žac