***
Kad pomislim na tebe
Jezik mi puca u sred rečenice
Kao zamrznuta reka pod težinom nečijeg koraka
Ponekad si prostor
U kojem reč ne uspeva da se završi
Već se otkotrlja pod jezik i tamo ostane kao molitva
Iznenada me pronađeš
U mislima koje mi ne pripadaju
Kao rukopis u tuđem pismu koje si otvorila
I na mestima gde te nije bilo
Počinju da rastu biljke bez imena
S lišćem koje miriše na papir i mastilo
Ti si početak pesme
Koju ne umem da napišem
Jer već sam ti se previše približio
Pesem, da ne pozabimo, da je ljubezen temelj poezije! Čestitke!
Milan Ž. - Jošt Š.
Hvalaaaa od srca i veliki pozdrav. Lepo je pročitati pesme na slovenačkom.
Željko,
lep pozdrav tudi tebi!
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Željko Medić Žac
- 17. 05. 2025 ob 21:07
- Prebrano 359 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 99.8