***
***
Postoji ta terasa
Tek malkice iznad neba
Okrenuta ka jugozapadnoj strani
Negde u Novobeogradskim Paviljonima
I razgranato drveće
Koje se isteže iz dubine korenja
Da je dohvati i prekrije otežalim krošnjama
I postoji ta letnja noć
Posle kratkotrajnog pljuska
Sparna... i s mirisom nakvašene zemlje
Koja nam oštro udara u nozdrve
Kao raspršena pelud
Tek izraslog
Cveta
I kao da čujem
Zujanje pčela u košnicama
I šta god da kažem već ima ukus meda
I postojiš ti
Sklupčana u mom krilu
Tek malkice iznad zvezdanog neba
Negde u Paviljonima na Novom Beogradu
I plačeš
I kažeš mi
Da nikad nisi bila srećnija
Da, dobro si podvukao: Šta bi ostalo od poezije da nije Nje. A sa njom u mašti, u stvarnosti, u krilu, ili uspomeni pišeš poeziju vrijednu svake pažnje!!!
Lp,
Mirko
Hvalaaa od srca Mirko. U jednoj recenziji za moju knjigu pesama dr Marija Jeftimijević je napisala: "Sva je njegova poezija ljubavna". U širem smislu to se odnosi i na sve pesnike sveta. Samo su ljubavi drugačije.
Na zavidnom nivou je tvoj rast, postignuće u poeziji i taj pjesnički senzibilitet. Poseban je užitak čitati tvoja pjesnička djela.
Nebesni pojavi, ambient in narava: vse je prepojeno s posebno toplino ... lepa ljubezenska pesem, čestitke,
lp, Ana
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Željko Medić Žac
- 22. 09. 2024 ob 23:41
- Prebrano 314 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 67.67