RANE
Sve ċe proċi.
I ova hladna senka moja
što otvara jutro
I tvoja čežnja da produžimo ples
Tužni smo od rastanaka kod kapija
što odolevaju vetru ili životu.
Sve ċe proċi...
Rasuti nam pogledi po pticama
koje nestaju iznad krovova kuċa
u kojima više nema boli od ranjenog leta.
Samo stari dimnjaci,
kao osvajači, odolevaju kišama, gromovima.
Pakleni pokloni junske uvertire
ne daju nam ništa više
do malo soli na užarene obraze od ljubavi.
Plešemo,
zamagljenim pogledima sušimo naše ptice,
ucveljene, ostavljene.
Gledamo li to tugu koja se krilima bori da nestane
ili se toliko volimo
pa nas malo tuge draži po oseċaju.
Sada smo sigurni
i nismo jedini...
Sve ċe proći posle pesme,
dodira,
pljuska...
Prezrelo sunce
srušiċe se na naš kamen.
Poslano:
03. 06. 2020 ob 08:04
Spremenjeno:
03. 06. 2020 ob 08:10
Briljantno!
LP
Hvala, Mirko.
Lep pozdrav, Tatjana.
Sjajan ritam u pesmi slobodnog stiha. Bravo!!
Življenje, to približevanje, oddaljevanje in hrepenenje, podoba ptic (duše, občutij) in spreminjanja skozi čas, in pa: konec pesemi, kjer nas čaka ne-življenje ... čestitke,
lp, Ana
Nikita, Milen... Hvala!
Tatja
Draga Ana, hvala na komentaru i podčrtanki!!!
Lep pozdrav, Tatjana.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Tatjana M.
- 03. 06. 2020 ob 00:23
- Prebrano 652 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 187.9
- Število ocen: 5