NENADMAŠNA ISKRA

Neistražena bajko

istančane suštine

pod okamenjenim stubovima
slojevitih arhitektura
temeljnih arhetipova
kao sova ova
dosadna si
dok se oglašava tu ispod krovova
usred belih noći

 

voleo bih da brzo odeš
ali najpre da saznam ko si
tako oprezno skrivena
poput vitkih figura fatalnih žena
zanesenih svečanim ritmom
u baršunastim naborima
večernjih haljina

 

da li posvemašna iskra

provincijalnog duha
slobodno luta
mutnim krugovima
beskrajnih dubina,
večnog mamurluka

 

ili
zgrožena i iznurena
ispraznost demencije
ugrožava stabilnost simetrije
i postojanost blizine
biti postanka
u nenadmašnoj sreći
omiljenog kutka

 

za svaki slučaj
usput se pitam
hoćeš li ponovo doći
kad nas obuzme prošlost
grehovi, kajanja, očaj
kroz beznadežni vrisak
otelovljen i blizak
pokisle sove huk
što besciljno prolama mrak
i hladni muk,
zimske noći …

dejanivanovic

Komentiranje je zaprto!

dejanivanovic
Napisal/a: dejanivanovic

Pesmi

  • 01. 06. 2020 ob 19:25
  • Prebrano 74 krat

Uredniško pregledano.

Zastavica