Pozdrav, Bojane! Tvoja pesma je mladalački sveža i dirljiva, sa nekoliko jako lepih slika koje nas, sa setom, vraćaju u dane prvih, nežnih ljubavi.

Ali, čini mi se da si se na nekoliko mesta ponavljao ili koristio opšte poznate izraze. Bila sam slobodna da ti predložim neka skraćenja ili izmene.

U zagradama su reči/sklopovi/interpukcijski znaci za koje mislim da se trebaju dodati. U podcrtanim zagradama su obrazloženja/komentari, a što je precrtano - sugestije šta bi se moglo izbeći ili ukloniti. Naravno, pesma je tvoja i na tebi je odluka.

Sećam se, Ana

Nikada, pre nego što sam upoznao tebe(,)

Nisam video takve oči,

Takve kao tvoje

Skrivala si u njima (najcrnju) noć

Onu, najcrnju noć

Govorili bi mi, naši drugovi iz odelenja (Naši drugovi bi mi govorili)

Da sam lud

Jer sam jedini video mesec u njima

A ja bih njima rekao da su slepi

Jednom sam se sa jednim i potukao

Rekao je da su tvoje oči iste kao kod drugih devojčica

Ja to nisam mogao podneti

Prošla si pored nas, onako prašnjave(ih)

Sa raskrvavljenim nosevima

Pocepanim(h) majcama (majica)

I rekla:

„Vidi baraba, tuku se...“

Znaš, Ana

Oprostio sam ti istog trenutka

Ne spuštajući pogled sa tvojih očiju

Ali ništa ti nisam smeo reći.

Sećam se, Ana

Prolazio sam pored tvoje kuće svakoga dana

Kad god bih prolazio tu, mislio (misleći) sam da je zemljotres

Iako još uvek nisam znao šta je to zemljotres

Samo sam nešto načuo od starijih (tek samo načuvši od starijih)

Govorili su da se tada ljulja tlo pod nogama

Znaš, Ana

Ja sam krivac za sve one ruže umetnute u tvoju kapiju

Ja sam krivac (onih)što su iste nestajale iz dvorišta u tvom komšiluku

Gajili su prelepe ruže

A ja nisam mogao odoleti da ne ukradem svakoga dana po jednu

I poklonim je tebi

Nisam imao hrabrosti stajati pred tobom

I tako ti je pokloniti I pokloniti ih

Stavljao bih, svakoga dana, po jednu, među žice tvoje kapije

Oprosti, Ana

Dobijala si batine zbog toga

Mislili su da si ti taj lopov

Ne pitaj kako sam to saznao

Ne pitaj kako sam se tada osećao

Ne pitaj zašto bih se, posle toga

Katkad rasplakao, kada te u oči pogledam

Ništa ti nisam smeo reći

Gledam te, Ana

Sada, posle toliko godina

Kad god te sretnem

Još uvek skrivaš noć u svojim očima

Onu, najcrnju noć

I čini mi se da još uvek samo ja vidim mesec u njima

Samo ja i niko vise (nepotrebno ponavljanje)

Ali

Sada ćutim (suvišno, jer si i ranije ćutao)

Ne pričam to nikome ( kad ćutiš, onda ne pričaš – ponavljanje)

Tek ponekad slušam kako padaju kiše (kliše)

I sećam se

Odavno se nisam potukao ni sa kim

Odavno se pred drugovima ne šepurim

Odavno ne krvarim

Gledam te(,) Ana

Kad god te sretnem

Javiš se i osmehneš mi se

A ja umislim (mislim), ponovo da je zemljotres

Ništa ne slutiš

Ni nebo, ni ni sunce, ni ptice... (kliše)

Ni one ruže...

Tako bih voleo da ti ispričam sve

Da se ispovedim pred tobom (ponavljanje)

Sada, posle toliko godina

Da mi oprostiš

Ali znam

Pismo ti nikada neću poslati

Nikada neću smeti da ti kažem (suvišno)

lp

Jagoda

Hvala, Jagoda, mnogo toga još imam da učim... Ispravio sam sve...

Bojane, drago mi je da se slažeš sa predloženim izmenama. Sad možemo ovo nežno pismo poslati Ani :) Čestitam,

lp

Jagoda

Puno hvala, Jagoda, pozdrav...