Ljiljak


Zapis je počeo pod naslovom Ljljak, al
ne može jedna životinjica zameniti
sva stvorenjca nutrine.

---

Treptim

danima, ko vekovima
tražim Jedinu
izlizanim pesmama
izanđalim frazama

Jedina nutrinom peva
moja sazvučno trepti


naglavačke
kandžama se držim oblaka
svet naopak gledam
Jedinu vrebam


mesecima, ko životima
lelujam noćima, ljiljkovim ušima
osluškujem pesmu Jedine
žamor pesmu prekriva

kakvu rimu
satreperavo
zatreperim

---

I tako,
puno je nekih nedorečenih misli,
koje se guraju da ih se zapiše, a
čim sednem zapisati, ustuknu. Misli,
valjda je to pojam koji obuhvata
i osećaje i slutnje i dušu i srce.
Nikako ne uspevam zapisati sve
što bi se zapisati htelo, tek
i ono što se kako tako zapisa, eto
zapisa se baš tako - kako tako.

Čeka li da se ta Jedina već jednom pronađe,
ili da ona koga pronađe, valjda mene, ili
da sazru misli, ili se ne čeka.
I ko to čeka - ne čeka? Ja? Ona? Nas dvoje?

Zašto je rezonancija odbačena reč, a
sazvučje i satreptanje mila zamena?

Zašto, evo sad, pišem o nepisanju?

Dean

Komentiranje je zaprto!

Dean
Napisal/a: Dean

Pesmi

  • 18. 06. 2019 ob 19:52
  • Prebrano 70 krat

Uredniško pregledano.

Zastavica