Ona i ti
i ti
i ti
znate rodoslov ožiljaka.
(Na šakama sam crtala zvezde.
Vraćale su se kući pre mraka.
Znaju da lažu.
Ja ne znam put da odem!)
Ona i ti
i ti
i ti
umetrili ste putanju
i mesec je povukao miris
bolesničke sobe.
(U kosi sam sakrila leto
prizivajući težinu snega
i možda male stope
do ozdravljenja.)
Ti!
Bez prozora i dimnjaka!
Bez bisera.
Ti, zaboravi.
Sve će biti na mestu
u prostoru bez aršina i sata.
Ćošak i sto.
Metak i voda.
Metar po metar.
Pitaćeš, sluđen, gde je ona.
Ja neću pamtiti koja.

julijanabalaban