Sanjala sam Petra Pana
U mojoj sobi je haos.
Imam pedeset i pet godina, toliko.
Ne radi zvono za goste,
Ne radi ventilator...
Kako sam različita od ostalih,
samo ja znam.
Ne vole me jer pišem po hartiji
I ne zovu me
jer pišem vetru
koji njima ništa neċe doneti a ni odneti.
Komšinica, Ruža, radi u računovodstvu,
ne skida viklere i stalno uċutkuje psa.
Zaboravi ponekad unuka u vrtiċu.
Popije neke tablete i zaspi,
umorna od računanja.
U mojoj sobi razgovaraju leptiri,
šta je ko kome,
gledam prizor i ne verujem da im je ovde bašta,
livada prezrela...
A on?
On mi u snu prepričava kako izgleda moja soba,
kaže mi
Ti si mi sve!
Tatjana, možda Ti to ništa ne znači, ali moram reći da mi je ova pjesma nesvakidašnje zanimljiva i dobra.
lpm
Hvala Mirko! Znači mi svaki komenrar.
Lep pozdrav, Tatjana.
Tudi meni je ta pesem zelo všeč.
Lp, Lea
Hvala, Lea!
Lep pozdrav, Tatjana.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Tatjana M.
- 18. 02. 2018 ob 02:19
- Prebrano 603 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 212.4
- Število ocen: 7