Pitam se 
Da li bih uopšte bila pesnikinja da sam ti supruga
Kakva li bih ti bila žena
(Koja te ne voli ovako strasno i bolno kao ja
ljubavnički i pesnički strašno 
Kao nedostižnog supruga ili Boga)
Kad se nagomilaju navike i godine 
Da li bih bila ravnodušna ( kao ona) 
I gledala u tebe bez uzbuđenja ( kao u sebe)

Ne

I da si mi suprug 
Videla bih te kako te vidim kao ljubavnika
I vidim sebe (ne kao nesrećnu pesnikinju) 
Kako žurim da završim ručak za decu i tebe
( doći ćeš s posla između dva i četiri) 
I samo zadrhtim kad otvoriš vrata
I sav mi se život u pogled slije
I damari sitno trepere
Munjevito 
Od glave do pete te obljubim okom
i bezobrazno se protrljam o tebe
Dok čekam noćni sat da se osamimo 
Među tvoje ruke da utonem
U postojanju u kom ne odlaziš 
Ne odlaziš 
I u kom ne pišem pesme...

...Jer
Sva proza između naših zidova
Bila bi najveća ljubavna pesma
Jedina
Koju ne mogu napisati
O tebi i meni...