PESMA KOJU NE MOGU NAPISATI

 

A da sam ti supruga
Da li bih pisala pesme o tebi kao sada 
I kakve bi bile
Lišene ove bolne želje da udišem tvoje izdahe
U istom stanu i gradu
Od ovih plitkih udaha na pola i na daljinu 
Bole me pluća i gušim se
Od svih ovih velikih pesničkih reči o ljubavi 
Kojim popunjavam praznine kad odeš 
Kad odeš
Odeš 
Uvek odeš ...

 

Pitam se 
Da li bih uopšte bila pesnikinja da sam ti supruga
Kakva li bih ti bila žena
(Koja te ne voli ovako strasno i bolno kao ja
ljubavnički i pesnički strašno 
Kao nedostižnog supruga ili Boga)
Kad se nagomilaju navike i godine 
Da li bih bila ravnodušna ( kao ona) 
I gledala u tebe bez uzbuđenja ( kao u sebe)

 

Ne

I da si mi suprug 
Videla bih te kako te vidim kao ljubavnika
I vidim sebe (ne kao nesrećnu pesnikinju) 
Kako žurim da završim ručak za decu i tebe
( doći ćeš s posla između dva i četiri) 
I samo zadrhtim kad otvoriš vrata
I sav mi se život u pogled slije
I damari sitno trepere
Munjevito 
Od glave do pete te obljubim okom
i bezobrazno se protrljam o tebe
Dok čekam noćni sat da se osamimo 
Među tvoje ruke da utonem
U postojanju u kom ne odlaziš 
Ne odlaziš 
I u kom ne pišem pesme...

 

...Jer
Sva proza između naših zidova
Bila bi najveća ljubavna pesma
Jedina
Koju ne mogu napisati
O tebi i meni...

nenamiljanovic

Komentiranje je zaprto!

nenamiljanovic
Napisal/a: nenamiljanovic

Pesmi

  • 11. 12. 2017 ob 18:15
  • Prebrano 411 krat

Uredniško pregledano.

Ocenjevanje je zaključeno!

  • Število doseženih točk: 116.64
  • Število ocen: 6

Zastavica