PERO
Iščupala sam pero iz svoje kože,
pod presom dlana čuvam ga od sveta,
u meni je dok običan dan tone
ko jedini dokaz usnuloga leta.
Krvavim mlazom ne teku magle,
teško se udiše pelin što peče,
žudnjom mi lomi gole dlanove
i strašću goni kroz hladno veče.
Ah, kakve slike u sebi nižem,
kako te šakom dirljivo sklanjam
i kako se pre nego te dodirnem
ništavilo sve pred nama klanja.
Kako ti jezikom umivam bore
što si ih kupio od bezličnih dana,
kako te u trenu podignem gore
na svoje telo od kože i srama.
A znam, da nikad, to biti ne može
lepota je takva od nebeskog tkanja,
moji su snovi nevidljive potke
i jedino što me od svega zaklanja.
Čudovita je, bravo Marina, tvoje so po večini vse lepe.
Naj bo tudi večer lep, vesel!
Potencijal odličan.
Na nekim mestima možda bi trebalo potražiti bolja tehnička rešenja.
Srdačno te pozdravljam.
Marina, drago mi je što si na tako fin način odreagovala na moj komentar.
On jeste bio prijateljski. Hvala ti na tome.
Želim ti sreću na ličnom planu i puno lepih stihova.
Trpka pesem o minevanju in ljubezni, ki ji forma in rime in strast pristojijo ... čestitke,
Ana
Hvala Ana, način na koji ulazite u suštinu stihova , govori o tome koliko volite i poznajete poeziju..Hvala!
Marina
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Marina Bogdanovic
- 05. 12. 2016 ob 13:23
- Prebrano 809 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 199.26
- Število ocen: 11