Rešila je
Da sebe razreši greha samostvaranja pisanjem
Uviđajući da čini istu grešku kao Tvorac
Tom neuspelom zamišlju o neprolaznosti ljubavi
A da izbegne otvoreni suicid
Zatvorila se
Za stihove što su je rađali iz poetske prašine
Uzvitlane vetrovima poročnog sna o nekome
(poezija je ipak porok
kao laki opijati ili bela laž
da se zamagli teška stvarnost)
Odlučila se
Na zavet ćutanja i nepisanje
Ne bi li konačno nestala
U onom u čemu je i nastala kao njegova ljubav
U (i na) rečima

Ali
Nepouzdana i kad su život i smrt u pitanju
I prokleta da veruje u ljubav i kad to nije
(kao svi poetes maudits)
Nije bila od reči
I prekršila je zavet dat danu i javi
I u noći
Kad poezija uzima dušu pod svoje
Ona
(ili njen san o ženi koje nema)
Ponovo peva o njemu kom više nije ljubav
I sve je opet moguće
U poeziji
Koja ispravlja greške Boga

nenamiljanovic