***
Razmišljam o krivici
I kako možda nisam imao pravo
Da sa onakvom drskošću uznemirim tvoje naviknutosti
A onda se setim
Pominjanja bliskosti
I kako si pričala o prisustvu tajnom
Dok kupuješ hleb u prodavnici
Ili se u kadi kupaš
Izjednačavajući me sa vodenim mlazom
Mi smo zatočenici svetova
Koji su izrasli mimo našeg htenja
Naši su ožiljci na bodljikavoj žici
I oči su u prašini iskopanih tunela
Želim verovati
Da postoje ključevi
Koji nas oslobađaju svega
I da to nisu samo obične reči
Već život koji hoće
Da bude poezija
(Apneja)
...ili poezija...da bi sličila na život...bravo!...lp
Hvalaaa Tanja... isto je pevati i živeti :)
Poslano:
20. 11. 2018 ob 09:33
Spremenjeno:
20. 11. 2018 ob 12:06
Kao zatočenici svetova koji izrastaju van našeg htenja možda smo "naterani" da poremetimo nečije naviknutosti sto kao ishod ima ljubav....predivno!
urednica
Poslano:
27. 11. 2018 ob 15:01
Spremenjeno:
27. 11. 2018 ob 15:02
Čestitke k pesmi, ki je lahko ljubezenska ali bivanjska ali ... lepe podobe sožitja in pripadanja, ki izvira (tudi) iz nezavednega, čestitke,
Ana
Hvalaaa Ana!!!
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Željko Medić Žac
- 18. 11. 2018 ob 17:25
- Prebrano 723 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 144.91
- Število ocen: 10