VINJETA
sad pusta su sva polja
i moja neljubljena njedra
tek dio su kulise jeseni
magle se nijemo i podmuklo
provlače između golih nesigurnih hrastova
podsmjehuju se zlurado zaostalim pticama
vinjeta smežuranog lista
podrhtava na niskoj grani
na kojoj vrane proriču skoru ogoljenost
u nama treperi nešto nesuvislo neostvareno čežnjivo
odsustvo boja plaši nas dugih večeri bez pogleda kroz prozor
pogleda okrenutog u sebe
priziva li pustoš prirode ljeto kad
pustoš duše zaziva ljubav
Prehajajo podobe iz narave v p.s. ali je obratno? Konec pesmi izjemno dobro postavi enačaj med priklicevanjem poletja v ogoleli jeseni in prilicevanjem ljubezni v duhovni praznini ... čestitke,
Ana
Ana Porenta! Već nekoliko mjeseci mi piše da ova stranica nije sigurna i kad pokušam nešto tražiti - ERROR!
Pozdravček, saraivor, glede tehničnih težav se, prosim, obrni na skrbnika portala, ker jaz ti glede tega ne znam svetovati,
lp, Ana
Ana ok, budem, hvala.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: saraivor
- 28. 10. 2018 ob 19:44
- Prebrano 523 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 166.65
- Število ocen: 6