Pukotina
ono veliko oko
postade
posve malo
kroz njega
progleda noć
(svojim uhom
sipi pucketanje)
snovi stoje
tiho izza
odbaćenih
slutnji
spremaju razbacano
po nebu
ne šapću
nit riječ progovore
dodir mijenja
prste
kratkim daje
dugačkim uzima
sve dok se ne
raspukne
u jek
puni se oko
Misaono i apstraktno - OKO : svjetlo u pukotini, uvijek možemo vidjeti ako se istinski potrudimo. Bravo Sašito.
Potpisujem odličan komentar Leonov.
BRAVO, Saša. Pjesma koja zadrži!
lpm
Poslano:
15. 10. 2018 ob 14:34
Spremenjeno:
15. 10. 2018 ob 14:35
Hvala Leanu moj. Slažem se s tobom. Al možda ono što mi najbliže, najteže vidim, a zato su prijatelji koji daju neku novu sliku koja uvečava horizont ili bar onu liniju.
Pozdrav veliki prijatelju.
Hvala Mirko moj dragi.
Živio mi prijatelju!
Lean je sve lepo rekao. Bravo! Lp
VVaauuu, Saša, res dobro ☆
lep pozdrav, Marija
Hvala ti Vladanka.
Lp, salke
Hvala ti Marija.
Lep dan ti želim.
Prispodoba očesa in razpoke, ki spominja na vsevidnega in vsepravičnega (daje / jemlje) - skoraj pravljično in tudi večpomensko, čestitke,
Ana
Zahvaljujem se za podčrtanko s komentarjem, ki dobro opiše občutke.
Lep dan ti želim, Ana.
Lep pozdrav, salke
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: salke
- 15. 10. 2018 ob 10:48
- Prebrano 597 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 189.69
- Število ocen: 12