(ili zašto sam obula huarache)

biramo ivice svako u svom delu

klanca u ovom sumornom  gradu. trčimo

kroz džunglu. jer daleko je 

staza Barranca del Cobre

(gde svakom stopalu odmah

kad se rodiš daju

da zamiriše na kožu

divljih koza)

i sve se čini da na nas gole

i bose reči bacaju čini.

(neko dahće tu iza mene)

sestrinski bodre kao Tarahumare

kad ih otrovima teše

(kažu tako lakše povrate dah)

ljute papričice strepeći da stihovi

i rečenice posle i na kraju 

ne završe na opštim mestima

mlake poezije ili patetike

jagodanikacevic