Reanimacija
Zamisli
sebe kraj ukočene reke
koja jede sunce:
kako Ogromno staje u nemost udarca
i nikad više.
Zamisli sad dlanove što se ne dotiču
i kako dugo
slep i lud miluješ ogledalo u čas gluv.
Uzmi, najzad, ovaj isečak života i
počni da plačeš.
Iz ciklusa „All strings attached?”
Poslano:
14. 08. 2018 ob 06:52
Spremenjeno:
15. 08. 2018 ob 22:38
Ne, ne! Ja ne bih plakala. Nikako. Vjerojatno bih plutala sretna u apsolutu savršene surrealnosti. Slijepa i luda milovati ogledalo u gluhosti. Nirvana.
Prevrijedan poetski uradak.
Fascinantne slike. Plijeni snaga izričaja...
lpm
Izuzetno me raduje što je verovatno i najbolji savremeni srpski pesnik, Vladimir Vuković, počeo da objavljuje na ovom portalu!!
Hvala od srca, Milene. :)
Pesem s podobo sonca, ki ga požira reka: toliko gibanja v neživem! in nasproti nje podoba otrplosti v žvem bitju: samota, ki jo poudarja odsev v ogledalu ... jok pa v tej pesmi dojemam kot znamenje življenja ... čestitke,
Ana
P. S. Pri objavi sem ti zmanjšala font navedbe od kod je pesem, da se loči od nje.
ČESTITKE, Vladimire!
Radujem se što si na portalu. Dobro došao sa briljantnom poezijom !
lp
Čestitke, sjajan si!
Lep pozdrav, Tatjana.
Hvala ti, Tatjana. :)
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Vladimir Vuković
- 14. 08. 2018 ob 06:27
- Prebrano 753 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 275.35
- Število ocen: 10