NESTAJEM...
Uspavajte misao, vreme vratite
pore mi zoblju strah
nebo je daleko, krila skratite
noć je pojela mrak.
Dah je nestao, u srcu mač rije
bubnjevi pir svoj ne prestaju
krv razgolićena, pod nogama lije
tanka je linija na kraju.
Izgubljenost, tek reč mala
da li će anđelu izrasti krila
što su od boli za tren nestala
u ponor beznađa se skrila.
Ne znam, gde su nestali dodiri
čežnja se utopila u otkucaje
po meni nazdravljaju nemiri
zamirem u odjecima i nestajem.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Malaino
- 10. 08. 2018 ob 11:54
- Prebrano 334 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 131
- Število ocen: 3
