PARAFRAZA ŽIVOTA
čini mi se kao da se budim
ne obraćam pažnju na postojanje bola
ili sam umro ili sam lud
najednom se trgnem
iznenađen čudnim zvucima
nekako istovremeno počinju
dve uvertire i dva rekvijema
čini mi se u sličnom ritmu
nije ostalo mnogo vremena
ni za razmišljanje
ni za sećanje
***
jedno jutro sa okupanim suncem
negde na južnim morima
jedno popodne sa krilatim majmunima
negde u predgrađu Atlantide
jedna noć sa krvavim noževima
negde u predvorju Pakla
***
senke gube ono malo obrisa
i pretvaraju se u ništa
crna se preliva u čeličnosivu
obično neposredno pred ponoć ili tik iza nje
smejem se glasno
u nedostatku straha
nije ostalo mnogo vremena
..."ili sam umro ili sam lud"...
Milen, fantastično.
Nešto sam manje od mjesec dana na portalu i ne znam kako nisam naletio na tvoju poeziju. Ovo je izvrsno i ubuduće ču malo bolje da pazim. Pozdrav Lean.
Hvala, Lean. U poslednjem periodu sam malo i objavljivao. Ima zaista vrednih pesnika na ovom portalu, nažalost mnogi nisu aktivni...
Lep pozdrav, Milen.
Zanimiv pogled, v katerem sta zajeti skrajnosti (eros / tanatos) v hkratnem zaznavanju stvarnosti (ki vključuje spomin / sedanjost / prihodnost), v čemer se razkriva tudi vzrok za odsotnost strahu pred minevanjem ... čestitke,
Ana
Čestitam, od srca!
Lep pozdrav, Tatjana.
Hvala, Ana, na podčrtanki, Nikita, Tatjana, Leon, još jednom hvala na lepim rečima.
Svima veliki pozdrav iz Novog Sada!
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Milen Šelmić
- 17. 07. 2018 ob 21:12
- Prebrano 600 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 347.7
- Število ocen: 13