SUSRET

Zagrljaj, težak dvadeset godina punih
Ne reci samo da je prošlo kao tren
Gledam tvoj osmeh, taj stidljivi stih
Nije više onako čio, nežan i snen

Ko je ta planinska jezera zamutio
Zašto magla nad njima se vije
Zelene dubine im, neko je snio
Neko ko bi znao kako sreća se pije

Ko je ta proleća u studen pretvorio
I zašto na granama jesen se žuti
Neko bi srećom po toj šumi žuborio
Kao potok bistri, večnost što sluti

Ko je toj ruži dozvolio da svene
I zašto je utihn'o glas njenih lati
Neko bi je ljubio dok struji kroz vene
Dodire lake svaki damar da prati

Ko je polje makova prekrio strahom
Po širokim grudima prosuo tu tugu
Neko bi ih nežno milovao dahom
Po tim bi grudima naslikao dugu

Bojan Tasic

Komentiranje je zaprto!

Bojan Tasic
Napisal/a: Bojan Tasic

Pesmi

  • 15. 06. 2018 ob 00:12
  • Prebrano 54 krat

Zastavica