Berači proljeća
Misli mi mirišu
na crvene zumbule,
prizivajući proljeće
u moja zapešća.
I posljednju oporost zemlje
istačem umirućim snjegovima,
u čijem snatrenju
izgubljeni ostaju izgubljeni.
Tek novoporođene sjene
zibat će nebo na zalasku.
Pod nekom divljom višnjom
pjesnik je zapisao:
“Jutros sam na istoku svijeta
ugledao ženu
zapešća prikovanih o sunce.
Berači života s njenog su lica
obrali muku.
Moje stablo nikad nije bilo rodnije.”
Berači života s njenog su lica
obrali muku.
Moje stablo nikad nije bilo rodnije.”
Sviđa mi se jako tvoj moćan i mudar izričaj.
Veliki pozdrav, Nikita
salke
Moćna je tvoja poezija!
Veliki pozdrav
otrese se žalost
in cvet spet zadiši
a nikoli več vsem
<3
objem
Uživam čitajući. Jer doista zadiviš.
lpm
Poiskati sonce v hiacintah, izcejenem snegu v pomladi, da spregovori s pesniškim glasom - kdo je tisti (je sonce, je roža, je notranji glas?), zanimiva pesem, čestitke,
Ana
Nikita, čestitam ti na podcrtanoj pjesmi!
Lp, salke
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: nikita
- 07. 06. 2018 ob 16:45
- Prebrano 641 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 239.65
- Število ocen: 9