Pjesma snažno dotakne snagom ljudskog zova, potrebom za mirnim snom i sadržajem od kojega život često napravi tjeskobu, kaos, sjetu, nemir, pitanja bez odgovora.

lpm

hvala, lepo ste osetili emociju pesnikove duse!

Zelo lepo, predlagam samo, da izpustiš nekaj zadnjih verzov, da pesem ostane odprta in  še bolj lirična. Se pravi:

Rodila si me u gorobilju noći i meseca

bila je nedelja, babica je presekla pupak;

dok se mesec kupao u zlatnoj vodi;

želela si samo novo dete meko kao svila.

Postao sam  Sin-zemlje, rasadnik pesme i cveća.

možda si želela, advokata da te brani od zlog namesnika...

sud je spora pravda za onoga ko zna da iskreno voli...

Umotala si me, u prostirku snovidjenja, ljubavi, mašte..

rastao sam poljima, dobio sam krila andjela, let orla...

nisi mnogo verovala lekarima, da zlatni orlić ima snage,

da se bori sam u ovom svetu opasnih vukova i sudbina.

Godine su učinile svoje, a meni Majko krila nestadoše...

glas mi nije više slika belog Andjela ni pogled biserni... (zloraba besede "angel" škoduje svežini lirike)

samo tuga poljem vlada u maku neprocvalih snova, (preobložena podoba, ki ničesar bistvenega ne doda)

zašto sve kada iz srca volim, nestaje u meni iznova? (nepotrebno spraševanje in pojasnjevanje, ker je posredno že prisotno v pesmi)

Pitam se Majko a tebe nema da me utešiš... (Nepotrebno razlaganje - razumemo)

tvoje sam dete od pruća i slomljenih Vetrova ! (Gre za rahlo klišejsko podobo in nepotrebno razlago tega, kar bralec tako ali tako razume)

Svetujem še, da pesem nasloviš samo "Majka", ker je želja po bližini razvidna iz pesmi. Pesem, ki ji z nekaj popravki ne bo zmanjkalo kril, Sara

hvala na pazljivom čitanju i razmišljanju. Majka je jedina na svetu!!!