dozivanje glasova u nama

pred cvetom požude

sama u nežnosti dana

nosiš karmu sudbine

mirisi zavodljivog proleća

sparina duše na ljubav podseća

ukrstili smo svetove noći

snovi su mašta za nove strasti

izrasli su cvetovi požude

nestaješ u tmini svoga glasa

pusti leptira da živi

on je stvarao svoj svet

akvarel bezbrižnih šaputanja

pred senkom hladne noći

pusti i onog čoveka što luta

a ne zna kuda je sa sobom pošao

bez traga u cvetu pokušaja

na snop ivice noža i pelina

u mozaiku onog šarenog leptira

što mi se smeši tužan u samoći

sprženih krila oseća ljubavni prah.

Srecko Aleksic