***

Ne čekam te više u mestima koja nas pamte
Jer drugi će iz noći - a isti kao mi
Napuštajući pustinje
Na ista mesta
Doći
I kao gosti
Pretvoreni u buktinje što plamte
Izgoreće u žaru sve do poslednje krupne kosti

 

I ne čekam te više u danima koji su nam dâni
Jer drugi će u podne – a isti kao i mi
Reći da ne postoje godine rodne
Ni dan koji traje
Već časi
U koje smo pozvani
Da se okupimo oko najlepše reči
Ako hoćemo da nas od užasne praznine spasi

 

Ja te čekam
U onom uglu tvoga bića
U kom nema drugih – ni istih kao ti
Jer jedino tamo jednom ćeš se jednako drugačija
Vratiti da podeliš sva svoja otkrića
I jedan san sa svetom budnih
Nakon putovanja
Neizvesno
Dugih

Željko Medić Žac

Ana Porenta

urednica

Poslano:
23. 05. 2018 ob 18:51

Lirična pesem o ljubezni in iskanju sorodnih duš in o brezčasnem tavanju, ki iz tega izhaja, čestitke,

Ana

Zastavica

Željko Medić Žac

Poslano:
23. 05. 2018 ob 22:56

Hvalaaa Ana!!!


Zastavica

Komentiranje je zaprto!

Podčrtanka

Željko Medić Žac
Napisal/a: Željko Medić Žac

Pesmi

  • 17. 05. 2018 ob 19:32
  • Prebrano 164 krat

Uredniško pregledano.

Zastavica