PESAK KROZ PESMU
nalazim te i gubim
čulima
prozaično
slutnjama
mistično
spolja i iznutra
palpacijama praznih ruku dodirujem te u svemu
i iz svega mi iscuriš kao pesak kroz prste
u žutoj mrlji žutog sunca na očnom dnu
svetliš i gasiš me
nastaješ i nestaješ
u svim ukusima i rečima na korenu jezika
nosnicama
udišem te u mirisima i isparavaš mi u izdasima
jekom tišina u uhu
zvučiš
onim što ne znam kako da označim
što me opseda i ostavlja
u talasima jave i sna
smrtno
volim te i bojim te se
kao sve poznato i nepoznato
kao početnu tajnu iz koje sam došla
i završno otkrovenje u koje ću otići
volim te i ne volim
kao tvoj život (u kom me nema)
i svoju smrt
koja će mi uzeti i dati
mene
iscurelu iz ove ljubavi
kao pesak reči kroz moje pesme
Ko ne zna šta je bol, ne ume ni da voli.
Jako lepa pesma, Neno.
Pozdrav, Jagoda
Lepa moja, hvala ti. Boli.
Lepa lirična pesem, ki jo je mogoče razumeti kot žalostinko (elegijo) neke nerealizirane dvojine, polzeče med prsti, a tudi kot vseprisotno nemoč človeka, ki ne zna odgovoriti na temeljni vprašanji "kam" in "od kod". Ne vem, kam grem jaz, ta pesem pa zagotovo med podčrtanke, Sara
Bravo Nena!
Izvrsno napisano!
lp,
Ivan
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: nenamiljanovic
- 17. 04. 2018 ob 18:24
- Prebrano 562 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 115.87
- Število ocen: 6