JESENJI ADAĐO
Adađom
Opraštam se od svoga leta i tebe
Dok veje ruj i zlato sa grana
I spiralno pada uvelo lišće
Kao pera sitnih umirućih ptica
Stere se i slaže po stazi
Kojom gaziš po sebi i meni
I odlaziš nesigurnim korakom
Iz našeg Miholjskog leta
Neodlučan
Idi
I ne osvrći se
Nije to moj zov što čuješ
To samo vetar raznosi krike
Jata divljih gusaka pod nebom
Izgubljenih u magli
Kao mi u našoj jeseni
Izgubljeni
U završnom tonu adađa ljubavi
Pozdravček, Nena, pesem se me je dotaknila. Zdi se mi, da v prvih dveh kiticah pove že vse in ne potrebuje tretje (nekako razlagalne) - kaj meniš?
Lp, Ana
Dobra sugestija Ana, hvala, pokušaću da treću strofu skratim i iz nje eventualno izvučem dva tri stiha koja ću pripojiti drugoj strofi a ti mi odgovori je li dobro! Važi?
Veliko boljše, zdaj bi črtala samo še zadnji verz (konec najavljajo že poslednji toni).
Lp, Ana
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: nenamiljanovic
- 13. 02. 2018 ob 19:20
- Prebrano 468 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 0
- Število ocen: 0