Sve ċemo, mili moj,
Ti i ja,
opet...
Ugrejati zimsko pero,
zagladiti reči i u sasvim običnom jutru popiti kafu,
očistiti sneg od papira.
Januar steže, plaču drške od grana.
Okolo su ljudi stranci, pale drvo i suza se stvara.

Sve ċemo, mili moj,
zajedno,
napisati svetu da ne žurimo i da nam je od života ostalo malo,
ljudi okolo neċe nas čuti, a pričaċe da se naša ljubav sklanja u zid.

Dani naši su smeh iz kristalnog lavirinta, što zbija strast,
viku,
dodir
i sve je od soli, snega i pepela,
i sve je od tuge, vapaja, čekanja.
To smo mi, dragi moj,
sazreli da se volimo.

Tatjana M.