Misteriozni nestanak savršenog dana.
Buđenjem otvaramo novu mogućnost.
Danas ne prezam pred nepoznatim,
otvaram vrata i dubokim udahom
započinjem dan.
Ptice se raskrilile i letom zavode oblake,
djeca su otišla u školu ili na igralište.
A ja?
Ni dijete, ni žena.
Izgledom više odgovaram ženi,
no, moje Ja je nekako djetinje razigrano.
Ja, želi letjeti,
s rodama.
Danas su rode pogriješile smijer,
umjesto juga, odabrale zapad.
Možda to i nije tako loše?
Možda bih i ja mogla krenuti novim smijerom.
Dan je započeo otiranjem prašine sa zaboravljenih patika.
Ja želi nasmijati ptice.
Žena mora na posao.
Kako pobijediti ženu.
Ja je tužan.
Ptice odlaze vlastitim odabirom.
Dan je trebao biti savršen.
Čemu služe patike,
ako žena mora poći
unaprijed određenim putem?
Poslano:
03. 12. 2017 ob 12:02
Spremenjeno:
04. 12. 2017 ob 13:18
hvalaaaaaa Nikita.... :-)
lp
Ljubi
Predobra pjesma!
lpm
hvala Mirko
osmijehom pozdravljam
Ljubi
Pesem, ki na liričen način preizprašuje smisel (ženskega) življenja, pesniški subjekt - jaz - se v odsevih okolja, ki se spreminja, počuti zdaj otrok, zdaj zrela ženska - zdi se, da premišljevanja in poistovetenja ne prinašajo odgovorov, kvečjemu nova vprašanja - ki spremenijo gledišče na lepo začeti dan ... čestitke,
Ana
hvala Ana... raduje me da ti se dopala.
eh... biti žena, a željeti bar na tren biti dijete... :-)
veliki dječji zagrljaj
Ljubi
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Ljubica Ribić
- 03. 12. 2017 ob 08:32
- Prebrano 864 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 162
- Število ocen: 8