KVAZIMODO

Budimo prozaični
(neumesno je sad posle rastanka o ljubavi)
Pričajmo o bilo čemu
I pravimo se da je ovaj susret slučajnost
Evo
Načinjem neutralnu temu o vremenu
Zamisli
Postala sam osetljiva na promene
Strašno me bole aprilski vetar i jesenje kiše
Uzgred
Kad je već reč o tome
Boli li te još uvek koleno na nagle promene
I da li ti malo koči hod pa hramlješ
(zvala sam te moj lepi Kvazimodo dok sam ti trljala otoke
I ti mene moja Esmeralda
Dok si se pravio da te ne boli)

 

Čuj
Ovo ide u lošem pravcu
Pomozi mi
Pitaj me bilo šta što ne podseća na nas
Da
Dobro sam
Da
Dovoljno spavam i jedem na vreme
Ne
Ne plačem više zbog sitnica i ne drhtim kad grmi
Molim te nemoj
O ovome ne govore oni koji se nisu voleli
Koji se ne vole

 

Hajde
Okončajmo ovaj slučajni susret i usiljeni razgovor
Počinje kiša i grmi
Oprostimo se i raziđimo bez podsećanja i osećanja
Možemo mi to
I ne gledaj me tako
Ne plačem
Čini ti se
To mi se samo ova kiša sliva niz lice
I nije ti glas šupalj i napukao
Je li da mi se to samo čini čini zbog grmljavine
Zbog nje i drhtim
( ne zbog tebe)
I ti jedva koračaš zbog promene dok pognut odlaziš
(ne zbog mene)

 

Je li da je tako
Moj Kvazimodo
Je li

nenamiljanovic

Ana Porenta

urednica

Poslano:
05. 12. 2017 ob 19:52

Naključno srečanje, ki povzroči notranje izbruhe in komaj medlo komunikacijo navzven ... pesem z besedjem prinaša vse tisto neizrečeno, ki se silovito vrtinči znotraj ... čestitke,

Ana

Zastavica

Komentiranje je zaprto!

Podčrtanka

nenamiljanovic
Napisal/a: nenamiljanovic

Pesmi

  • 30. 11. 2017 ob 18:37
  • Prebrano 255 krat

Uredniško pregledano.

Ocenjevanje je zaključeno!

  • Število doseženih točk: 205.25
  • Število ocen: 8

Zastavica