Mislili smo da je sve Rock 'n Roll
i sve je bilo Rock 'n Roll,
samo se pozornica menjala mnogo brže
nego što smo mi to želeli...

Sećam se, dugo sam nosio teget duks majicu 
sa znakom Stonesa,
preko nje uštirkani beli sako,
koji se savršeno slagao sa uskim crnim farmerkama.
Kasnije sam, ko zna gde, izgubio usnu harmoniku,
nekako su nestali i dugi loknasti uvojci...

Sada, posle svih bitaka i nekoliko ratova,
znam da je sve Rock 'n Roll,
znam da stare rane ne bole
posle nekoliko čašica dobre rakije od jabuka,
znam da Samsonova snaga nije bila u kosi,
da nas je mit lagao, namerno...

Nikad ne pomešam legendu i stvarnost.
Ni u snovima, ni na javi.
Bili smo dugo divlji dečaci, sa onm čudnim osmehom u očima.
Neodoljivim.
Bili smo Deca Sunca, Deca Cveća, Deca Ljubavi.
Vremenom se ta nagrada pretvorila u prokletstvo.
I nije mi žao. 
Samo se ponekad setim.

Kada živite ovako i ovoliko kao ja,
shvatite da je Ljubav jedna,
da nema bivših i budućih,
kao što nema ni bivših i budućih istina.
I shvatite da se krv ne može ni oprati ni oprostiti.

Sve su ljubavi žive,
sve su istine žive,
svaka je krv prolivena uzalud.

I sve je Rock 'n Roll.