ISPOVJEST JEDNE GLUPOSTI
Tek sada,posle godinu dana
jasno mi je,gde sam sve grešio
ha gde,gde nisam,
nema ni jedne stvari,
da mogu reći,da nisam,
odjednom svanulo mi,
a mislio sam,da kriva si ti,
ismejavao sam tvoje suzne oči,
koje su mi vikale,
volim te ,volim, glupače zar ne shvataš,
da istina je,nisam shvatio, stvarno mi je žao,
kad bi mogao,da vratim vreme unazad,
da popravim sve greške,
da živim stobom u bezuslovnoj ljubavi,
koju tako želim,
a ne da patim svakodnevno,
za izgubljenom srećom
kako, da te vratim,
u zagrljaj svoj,
svakodnevna misao na tebe ,
razjeda mi bol u duši,
znam ,da tamo negde gde god si,
misliš na mene i pitaš se
kako bi bilo, da bilo bi,
ono što znaš ti ,a sada znam i ja,
neću te moliti više i plakati za gluposti moje,
naredujem ti ,dodji,
da ostarimo zajedno,
da i najvažnije ,
oprosti mi več jednom.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: joze
- 07. 10. 2017 ob 21:52
- Prebrano 635 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 164.44
- Število ocen: 7
