Kolo vremena se okreće i okreće
na nekom putu kojega ustvari i nema
ali ima, biciklista po autoputu....

Na istom putu kojega ustvari nema
ali ima, pešaci stoje pored autoputa
koferima i tašnama čekaju na autobus....

Na istom putu kojega ustvari i nema
ali ima, prazne su kante za gorivo
u rukama uzdignutim...
dok sa drugom mašu... mašu!

Na istom putu kojega ustvari i nema
ali ima, u cipelicama sa visokim petama
stoji opet ona crnokosa
uvlači u sebe dim cigarete
a suknjicu kratku diže sve više i više...

Na istom putu kojega ustvari i nema
ali ima, vidi ti to i čuj:

Ne bacaj praznu konzervu od piva
i ne pljuj po vrućem asfaltu
seljačino jedna nekulturna...
jer to nije drum makadamski nego autoput!

Korponai Ivan