PODNE. PROLAZIM GRADOM
Negdje iza nečeg
Tutnji grad.
Ti iza purpura davnog
Krajičkom oka još bilježiš:
Pogledat ću onaj izlog,
Potom
Okrenuti se niz ulicu
Za glasom koji je šapnuo
Tvoje ime i u dubinu podneva
Ispratiti sliku svibanjskih tramvaja.
Oslušnut ću tamo u centru
Hlad podrumske vlage i tišinu
U kojoj toplo su zorile jabuke
Tvojih grudi.
Ti i purpur u kom smo rasli
Suzu i krizanteme spuštate
Nijemo iza katedrale i dugo gledate
Niz obronke ljeta.
Već daleko u perspektivi
Niz bulevar
Naše se sjene sreću i izdužuju.
Gledaš kako ih netko ucrtava
U tvoje pragove.
Negdje iza nečeg
Tutnji grad.
U našem krvotoku.
U našim venama.
Iza prostora.
----------------------
mp
Slike... Upečatljive slike... Priča čija se radnja odvija između redova :
"U našim venama.
Iza prostora."
Se strinjam z Mileno. Pesem, ki je samo požiraš in ona te vsega prevzame. Mojstrska.
Lp
A
Drage Milena i Andrejka, hvala na pažnji.
Lijep pozdrav,
m
Pesniški subjekt, srečanje, mesto, vrvež ... podobe, napolnjene s posebno atmosfero, v kateri se zružuje resnično, sanjsko, prividno in spominsko ter deluje magično na bralca - čestitke,
Ana
Hvla, draga Ana.
Lijep pozdrav iz Sarajeva,
Mirko
Čestitam i radujem se s tobom!
Lp,
Katica
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: mirkopopovic
- 10. 06. 2017 ob 22:35
- Prebrano 832 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 479.64
- Število ocen: 19