MOJE MAJKE KOSA (mojoj majci Jeleni)
Ne sećam se više mleka grudi njenih
Ni lica
Ni ruku
I glas zaboravljam
Samo još joj kosu mirisavu pamtim
Kad se češlja leti
U subotnje jutro
Na sunčanom pragu
A ja joj u krilu
Pa joj iz ševara zamršene kose
Gugutke izleću i sitni slavuji
(il to mama peva od lahora tiše
da me plačnu smiri )
Kad pramen po pramen svilen raščešljava
I stere po meni i svu me pokrije …
A sunce kroz vlasi…
A grlica peva…
I kalinom plavom miriše joj kosa
Suncem izmivena
Kad kiku rasplete do pojasa dugu
Da suze dečje ko skupo biserje
Uplete u svoje mirisno pramenje.
&
Jeleno Anžujska,
Gospodska visoka
Za maminu kosu - šta je kosa tvoja
I šta su i pošto tvoje dijademe
Za dragulj od suze iz detinjeg oka
U utešnoj kosi Mačvanske Jelene
Kad mi je od kose sećanje oplela…
Auuuh, Mirko! Još ću početi bolje misliti o svojoj poeziji:))))) Volela bih da je prevedeš na slovenački!
To bih s velikim zadovoljstvo učinio, ali mi slovenački baš i ne ide, pa se ne bih želio sramotiti skromnim znanjem tog jezika.
Lepo upesnjen, organsko živ spomin na mater, pesem, ki z nežnimi, preprostimi in mehkimi verzi ubesedi tisto, kar hočemo povedati, pa drugače kot skozi pesem nikoli ne bomo mogli ...
Lp, lidija
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: nenamiljanovic
- 13. 05. 2017 ob 10:47
- Prebrano 660 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 209.41
- Število ocen: 7