šepuri se u svojoj džungli s rukama 
u džepovima skupocenog odela, gleda
sa prozora oblakodera na mrave 
s trotoara, na užurbanu haotičnu reku
ljudi, dok mu trijumfalne misli struje 
glavom: moji ste! samozadovoljno 
glanca oružje jer kreće u lov na ratne 
trofeje: glave protivnika koje će osušene 
uskoro visiti po hodnicima njegovih
klijenata, multikompanija. pre pohoda
na glave, ovaj će ratnik sitija izvesti 
ratničku igru u omiljenom pabu 
na ćošku, u društvu sličnih popiti 
svoje piće. kao daleki predak, kanibal, 
tražiće od nezainteresovanog barmena
da mu u koktel uspe ostatke najhrabrijeg 
neprijatelja. jer to je i jedini razlog 
njegovog kanibalizma: u sebe preneti 
snagu žrtve. pijuckaće piće, sažvakaće 
maslinku i onda razmišljati o novom
nazivu firme: dati joj ime hivaro 
ili karaibi, u čast dalekih srodnika 
što, nesmotreni i bezazleni, izumreše 
u džunglama amazonije i malih antila

jagodanikacevic