PTICE MESEC I SO
Po danu
Ne izgovaram ti ime
Kao okultnu reč koja bi prizvala duhove noći
A ipak
I neprizivan se vraćaš
Skriven
U insertima izgubljene jave vraćene snom
Samo se stvoriš
U zrnu soli na prstu
(jednom sam ti palcem obrisala kap znoja sa čela
i liznula taj ukus soli i tvoga umora)
I čeka me tvoj odraz
U staklu izloga gde prodaju kaveze
Žmurim
Kad prolazim Ulicom Ptica
I ne gledam u nebo kad je pun mesec
Kao one početne noći ljubavi
Kad su se razrojile zvezde i ti u meni
Tog i narednih sedam aprila
„Prisutan
kao svetlost bez glasa“
U pokušaju da te prebolim
Ne čitam više Enesa Kiševića i Nerudu
I preskačem april u kalendaru
Činim sve što je do mene
Da te zaboravljena zaboravim
Uzalud
Ne mogu da ne spavam i izbegnem snove
( na koje kao ni na srce um nema uticaj)
Niti da izbrišem mesec i nebo
I poubijam ptice
Ne mogu ( ma koliko se trudila)
Da ne pišem pesme
U kojima ponavljam i ponavljam prošlost
I kaplješ slan u stihove
Solju što daje ukus životu
Ljubavlju
Što me održava živom
Poezijom
Pesem o izgubljeni ljubezni, ki se vrača kot privid, okus, odsev, ki za vedno predrugači tistega, ki ljubi ... boleča, občutena in posejana s pravimi imeni in simboliko, čestitke,
Ana
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: nenamiljanovic
- 16. 02. 2017 ob 16:02
- Prebrano 755 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 290.18
- Število ocen: 11