samo enkrat

lahko bi
odvisen od malih smrti
skrtačil krvavo dlako
svojim okostnjakom
obrisal vsako ped bele
zveri
trdno zapahnil vrata
votlin
in obsedel
dokler ne bi čutil več
ničesar
razen pesti pod golimi stopali
sonca nad obubožano temo
vode v počrnelih žilah
in oprijete barve
opitih solz

lahko bi
preklel vsak kos železa
s katerim si korakal
in vsak drobec stekla
ki si ga nastavil
svojim pticam
da so tiho polzele
po njem

lahko bi se
končno
odločil
umreti samo enkrat

samo jedanput

mogao bi
ovisan od malih smrti
iščetkati krvavu dlaku
svojim kosturima
obrisati svaki pedalj bijele
zvijeri
čvrsto zalupiti vrata
pećini
i sjediti
sve dok ne osjetiš više
ništa
osim pesnice pod golim stopalima
sunca nad oskudnom tamom
vode u pocrnjelim žilama
i opipljive boje
opitih suza

mogao bi
proklinjati svaki komad željeza
s kojim si koračao
i svaki komadićak stakla
koje si podmetao
svojim pticama
da po njemu
tiho klize

mogao bi se
konačno
odlučiti
samo jedanput umrijeti