SUB ROSA
Nauči me kako da zadržim reči
što beže, dok slušam tapkanja
Kavabatinih ždralova oko velike vode,
koja ne sluti da će postati obična
bara, možda će kiša koja počinje znati
da utiša mrmljanja šamana sa obale
Ganga, kotrljanja bisera skliznutih
sa tvoga vrata, poslednji krik balegara
pre nego onemi, jer ne zna za uskrsnuće
nakon smrti, život u punom sjaju,
u skarabeju, u kamenu.
Soul Istoka, himna mistika vrtova Vavilona.
Marseljeza ubogih, koju smo slušali
na klupi Luksembuškog parka, sećam se, i stiska
tvoje male šake, u groznici.
Stvar je, kažeš, u jabuci, iza koje palaca račvasti
jezik zmije, sub rosa*, opet za sebe, čujem
kako se otključava poslednja
sedma čakra, jer ja sam Amfionova
lira što podiže sedmu kapiju Tebe. Tebe?
Preplet mitologije (Artemida, Amfin) in referenčnih del (Kavabata) delujejo posebno asociativno na celotno pesem, da zadobi razsežnost civilizacije v intimi trenutka, čestitke,
Ana
Hvala, Ana, na pažnji i komentaru.
lp
Jagoda
Hvala, Marko! :)
Zagrljaj ( ) i lp
Jagoda
Jagoda, ni zakaj.
Upam, da je ok ... mogoče pa kdo poda kak predlog za izboljšavo.
Vračam objem : )
Lp, Marko
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: jagodanikacevic
- 23. 08. 2016 ob 22:19
- Prebrano 802 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 314.3
- Število ocen: 9