LAPIDIS LACRIMAE

Nekdo je premaknil kamen.
Prepričan si v to.
Leta že hodiš mimo njega
in ves čas je ležal tam.
Navadil si se nanj.
Še včeraj je bil na svojem
mestu ob poti. Nepremičen.
Danes napol štrli nad prepadom.
Gams? Popotnik?
Ga je vzela v roko,
z blazinico kazalca
nekaj časa gladila
njegovo kameno strelo
in ga odvrgla?
Ker je težek.
Enkrat se bo dokončno prevalil.
To si že videl.
Spodaj na poti bodo ljudje.
Oče in dva sinova.
Upiralo se ti bo zakričati.
Morda jih bo zgrešil.
Premaknil še en kamen.
In še enega. In še …
Balvani bodo trgali borovce.
Ravnali vasi. Izmaličili struge rek.
Ali pa bo pristal spodaj
v jezeru. Sam.
Pogreznil se bo v mulj,
gledal gor in se spraševal
zakaj se sonce lomi v barve,
zakaj je gora vsa zverižena in razlita
in zakaj ribe molčijo drugače od ljudi.

LAPIDIS LACRIMAE

Neko je pomjerio kamen.
Siguran si u to.
Godinama već kraj njega prolaziš
i tu je ležao cijelo vrijeme.
Navikao si se na njega.
Još jučer je bio na svome
mjestu kraj puta. Nepomičan.
Danas se napola nadvio nad provalijom.
Divokoza? Putnik?
Da l' ga uzela u ruku,
jagodicom kažiprsta
neko vrijeme gladila
njegovu kamenu strijelu
i potom odbacila?
Jer je težak.
Jednom će se do kraja prevaliti.
To si već vidio.
Ispod, na putu, bit će ljudi.
Otac i dva sina.
Neće ti se dati vrisnuti.
Možda će ih promašiti.
Premaknuti još jedan kamen.
I još jedan. I još ...
Kamenčine će rušiti borove.
Sravniti sela. Iznakaziti riječna korita.
Ili će završiti dole
u jezeru. Sam.
Zaglibit će u mulj,
gledati gore i pitati se
zašto se sunce slama u boje,
zašto je gora sva ulančana i razlivena
i zašto ribe šute drugačije od ljudi.