BIBO
(Iz zbirke poema na ciganske teme DANILUŠKIN ROMANSERO)
BIBO...
Jednu te imam sestro moja
U srce mi stojiš
U dušu mi pevaš
Tvoja mi pesma ječi kroz prsa
Ko vetar kroz trsku iza našu kuću
Ko trska drkćem za tebe Bibo
Sad si na oblak sa našu mater
Di da te nađem na voliko nebo
Na koju zvezdu da gledam sa oko
Tebe da vidim i našu mater
Znam da joj tamo sediš u krilo
Sa trešnje te rani
Sa ruke njene kosu ti plete
U svaku kiku po devet zvezda
Devet je godina kako te nema
Puste mi ruke ko kuća bez gazdu
Prazna mi duša ko torba bez lebac
Ladno mi srce ko zima bez drva
Kuravte Devla kaki si baksuz
Uzmeš od dete mater i sisu
Uzmeš od mene moju Bibu
Šta ti je trebala na cigansko nebo
Malo li imaš garavi umrli
Daš mi da joj budnem i sestra i mati
Pa je uzmeš sebi
Bolest da te uzme
U usta te ljubim oprosti Devla
Uzmi i mene
Tugujem za Bibu
Za moju lepu malu sestru
Za trešnje iz ruku od našu mater
Ne mogu sama na crnu zemlju
Zovi me tamo ako te ima
Ako ima nebo
I mati
I Biba
A ako nema
Ako nema
Ne smem ni da mislim
Nena Miljanović Daniluška
Otožen, podaljšan zategel klic žalovanja, hrepenenje, ki je močnejše od želeje po življenju in jezik, ki ga uporabljaš, pesem naredi še bolj ganljivo, čestitke,
Ana
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: nenamiljanovic
- 13. 05. 2016 ob 11:32
- Prebrano 613 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 256
- Število ocen: 7